Blog

U više navrata pisali smo o štetnom uticaju ekrana na decu, a poslednji u nizu bio je „ekranizacija kao bolest dvadeset i prvog veka“. Sada ćemo se baviti pitanjem da li postoje štetni uticaji u razvijanju ove navike, kao i kolike posledice ona može imati na dečiji razvoj.

Faza omiljenog roditelja karakteristična je za decu uzrasta od dve godine. „Neću mamu/tatu“ , a „Hoću tatu/mamu“ zna da bude poražavajuća za jednog od roditelja, koji je u ovoj situaciji „odbačen“, dok sa druge strane predstavlja veliko zadovoljstvo za onog ko je „omiljen“.

Naša deca se rađaju sa određenim potencijalima, koje mi možemo stimulisati u procesu sazrevanja. Sigurno je svakom roditelju poznato da je razvoj deteta, kao i govor, složen proces, koji zahteva strpljenje, upornost i istrajnost.

Često vidimo decu, pa čak i male bebe, kako se zabavljaju gledajući u pametne telefone, tablete i druge ekrane, a ono o čemu mnogi roditelji ne razmišljaju je da vreme provedeno ispred njih, može ostaviti velike posledice po dečije zdravlje.

U stručnoj terminologiji psihoterapeuti koriste novi izraz “ekranizam”, koji označava negativne uticaje ekrana na mozak, a psiholozi tokom rada sa decom najčešće primenjuju neurofidbek terapiju.

Najčešći govorni poremećaj kod dece predškolske dobi je dislalija. Čak 30-40% dece loše izgovaraju jedan ili više glasova, a to za posledicu ima nerazumljiv govor za okolinu, ali i dovodi do brojnih emocionalnih i socijalnih problema, problema u čitanju i pisanju u školskom periodu, stvarajući tako tvrdokorni obrazac u govoru koji se teško koriguje u odrasloj dobi.

Mnoga deca i porodice se prvi put susretnu sa logopedom pred polazak u školu, kada se vrši testiranje deteta, kao jedan od obaveznih pregleda. Rana dijagnostika i stimulacija su od izuzetnog značaja i, stoga, u našem vrtiću radimo procenu govorno-jezičkih sposobnosti dece predškolskog i ranog školskog uzrasta. Pokušaćemo da vam približimo šta podrazumeva procena i logopedsko testiranje.

Logopedija je multidisciplinarna nauka koja se bavi prevencijom, otkrivanjem, terapijom i otklanjanjem poremećaja u ljudskoj komunikaciji. Pod komunikacijom se podrazumevaju sve funkcije koje su vezane za reprodukciju govora, kako u verbalnom obliku, tako i u pisanoj formi. Logopedija je samostalna nauka, ali za svoje naučno delovanje iziskuje mnogo znanja iz drugih nauka, kao što su: medicina, psihologija, pedagogija i druge.

Da bi vaše dete bilo zdravo, neophodno je o zdravlju brinuti i kada dete nije bolesno. Ne postoji „univerzalni set prve pomoći“ kada se dete razboli, ali zato postoji mnogo načina prevencije bolesti. Zdravlje dece, kao i odraslih, može se čuvati na više načina. Uvek je prva asocijacija pravilna ishrana, ali, pored ishrane, ima još puno drugih faktora koji pomažu pri očuvanju zdravlja.

Stručnjaci smatraju da usvajanje stranih jezika najlakše i najbrže ide u najranijem uzrastu. Kad deca savladaju maternji jezik, mogu početi sa učenjem jednog stranog jezika, odnosno engleskog, koji se smatra univerzalnim jezikom, prihvaćenim svuda u svetu. S obzirom na to da je ovaj jezik ušao u sve pore društva, postao je na neki način obavezan.

Mnogi roditelji koriste pretnje i ucene, jer znaju da će ih dete tada poslušati. Nesvesno, međutim, često, takve pretnje znaju biti izvor dečijih strahova koji kao posledicu mogu imati neke poremećaje u ponašanju. S obzirom na to da se roditeljstvo iz decenije u deceniju menja, kao i trendovi, zastrašivanje dece danas i nekad imaju potpuno drugačiju konotaciju.

Skrining (provera) sluha je metoda provere sluha u prvim danima detetovog života. Učestalost pojave urođenog oštećenja sluha (kao najčešćeg senzornog deficita koji je decenijama nepromenjen) je da na svako hiljadito novorođenče u jednom ili dva slučaja se dijagnostikuje oštećenje sluha.

Termin razvojna disfazija vezuje se za kasno progovaranje, odnosno spada u lepezu poremećaja koji mogu biti povezani sa zakasnelim govorom. Pod pojmom progovaranje misli se na smisleni govor kojim dete komunicira, što znači da se ne misli na nejasne reči koje dete izgovara prve dve godine. Za dete se kaže da je pogovorilo onda kada je reči iskoristilo u smislenoj komunikaciji, a zatim ubrzo nakon toga počinje da vezuje više reči, kao na primer: „Daj to“, „Ide papa“ i sl.

Zakasneli razvoj govora nije slučajnost i ne treba ga tako tretirati. Ukoliko primetite da postoji potreba, možete potražiti stručnu pomoć. Obično roditelji zakasneli govor primete u drugoj godini, kada dete slabo govori ili ne govori, ali i u trećoj kada je taj govor loš i nerazumljiv i kada dete koristi samo nekoliko reči.

Popodnevni odmor je jako važan za rast i razvoj svakog deteta i do četvrte godine se preporučuje svoj deci. Deci je potreban san, a roditeljima malo vremena za sebe.

Humanost je etičko postupanje čoveka u skladu sa društvenim normama koje važe u određenoj društvenoj zajednici. Prosto rečeno - humanost je dužnost svih nas i to je jedna od najvrednijih i najcenjenijih karakteristika ličnosti. To je sposobnost čoveka da pomogne i saoseća sa drugima, a da nema koristi od toga.

Roditelji koji su doživeli da im se dete zaceni od plača znaju koliko je to stresna situacija, ali i vrlo zabrinjavajuća. Ova pojava se javlja od šestog meseca života i traje do šeste godine. Stručno se naziva respiratorno-afektivna kriza, koja nastaje zbog jakih emotivnih nadražaja.