Blog

Kako kaže dečija pesmica: "Zima, zima, e pa šta je? Ako je zima - nije lav!", najbolje opisuje dečije viđenje izlaska napolje u hladnom periodu. Boravak na svežem vazduhu i na otvorenom prostoru jako je važan za razvoj dečijeg imunog sistema i mentalnog zdravlja.

Kada dođe do razvoda braka, dete će patiti bez obzira na njegovu starosnu dob u tom trenutku. Razvod ima negativan efekat na dete, čak i onda kada su brak i bračni život bili izuzetni loši.

Mnogo roditelja suočava se sa lošim apetitom svoje dece. Kao jedan od glavnih oblika ovog problema, roditelji navode da deca odbijaju glavne obroke (ili hranu uopšte), zbog čega su zabrinuti za dečije zdravlje.

Verovatno 2020. godina neće baš svima ostati u lepom sećanju. Baš u toj godini čovečanstvo se suočilo sa raznoraznim nedaćama, a najveća od svih je borba sa pandemijom koronavirusa. Bili smo primorani da se manje družimo, ostvarujemo kontakte sa bliskim ljudima i navikavamo se na drugačiji stil života. S druge strane, naučili smo i nešto drugo: da budemo odgovorni i štitimo jedni druge. Iako je ova godina usporila dosadašnji način života, ipak je mnogim porodicama omogućila da budu na okupu i provedu najlepše trentke zajedno.

Terminom disgrafija označavaju se teškoće pri pisanju, koje se manifestuju nepravilnim rukopisom, tj. poremećajem lineacije i grafomotorike. Faktori koji utiču na pojavu disgrafije mogu se podeliti u tri grupe:

1. Nasledni faktor
2. Delovanje spoljnih nepovoljnih faktora na razvoj deteta
3. Kombinacija naslednog faktora i nekoliko spoljašnjih i nepovoljnih faktora.

Svi roditelji su barem jednom doživeli neprijatnost u prodavnici, jer je njihovo dete želelo neku igračku “sada i odmah”. Često se u takvim situacijama roditelji suočavaju sa napadima besa, bacanjem i plakanjem u prodavnici ispred drugih, nepoznatih ljudi.

Svima nam je poznata sintagma “živeti pod staklenim zvonom”, koja nema u narodu pozitivno značenje. Želja svakog deteta je da bude slobodno u kretanju, igri i istraživanju sveta oko sebe. Sputavanje i oduzimanje te slobode, može loše utucati na dečiji razvoj i razvoj samopouzdanja.

Većina roditelja susrela se sa iznenadnom vikom i plakanjem svog deteta tokom sna. To ume da iscrpi i zabrine. S obzirom na to da roditeljima ovakva pojava umanjuje kvalitet života i brine ih, treba se posavetovati sa stručnjacima. Ukoliko noćno plakanje nije izazvano neurološkim problemom, vrlo je moguće da je posledica loših navika, stresa, poremećenog sna ili nedovoljnog kvaliteta sna.

Svi roditelji su se bar jednom susreli sa iznenadnim “izlivima besa” svog deteta. To je pojava koja nastaje kao posledica jakih osećanja koje dete ne ume da iskaže na pravi način.

Noćno mokrenje ili enureza je nekontrolisano mokrenje deteta tokom sna u uzrastu u kom bi dete već uveliko trebalo da zna da kontroliše fiziološke potrebe. Sa ovim problemom susreće se veliki broj roditelja, ali nerado o njemu govore. Mnogi se pitaju ima li razloga za brigu i kako ovaj problem rešiti.

Proces odvikavanja dece od pelena zahteva posvećenost i strpljenje. Narodna poslovica glasi: "Niko se nije naučen rodio." Ono što roditelji treba da znaju je da se sva deca međusobno razlikuju, pa je i proces odvikavanja od pelena, kao i njegova dužina – različiti od deteta do deteta. Roditelji, ipak, nemaju razlog za brigu, jer ne postoji dete koje ima pet godina, a koje koristi pelene.

San ima višestruku ulogu u dečijem razvoju i jedan je od faktora koji utiče na dobro zdravlje i ponašanje. Ukoliko dete nije naspavano, često za njega kažemo da je “razdražljivo”, a to je zato što nije imalo dovoljno sna. Deca imaju potrebu da spavaju tokom dana, jer su aktivna (trče, skaču, igraju se), pa se spavanjem telo odmori, regeneriše i nadoknadi izgubljenu energiju, da bi nakon spavanja deca nastavila sa svojim aktivnostima. Benefiti spavanja su brojni, ono utiče na fizički i psihički razvoj, raspoloženje i noćni san.

San ima višestruku ulogu u dečijem razvoju i jedan je od faktora koji utiče na dobro zdravlje i ponašanje. Ukoliko dete nije naspavano, često za njega kažemo da je “razdražljivo”, a to je zato što nije imalo dovoljno sna. Deca imaju potrebu da spavaju tokom dana, jer su aktivna (trče, skaču, igraju se), pa se spavanjem telo odmori, regeneriše i nadoknadi izgubljenu energiju, da bi nakon spavanja deca nastavila sa svojim aktivnostima. Benefiti spavanja su brojni, ono utiče na fizički i psihički razvoj, raspoloženje i noćni san.

Porodični odnosi i atmosfera unutar same porodice mogu doprineti nastanku rivalstva među decom, odnosno braćom i sestrama. Kao jedan od razloga njegovog ispoljavanja jeste favorizovanje jednog deteta u odnosu na drugo. Rivalstvo nastaje kao produkt ljubomore, koja se javlja iz straha da će osoba koju volimo zavoleti nekog drugog. Strah od gubitka ljubavi glavni je pokretač rivalstva.

Postoji veliki broj virusa koji se aktivira i deluje u jesenjem periodu. Oni, takođe, mogu da liče jedan na drugog po simptomima koje izazivaju. Zbog toga se stiče utisak da se jedan virus stalno vraća. Lako se prenose, uglavnom kapljičnim putem ili preko prljavih ruku, a period inkubacije je jako kratak.

Radno vaspitanje pripada grupi pet važnih komponenata, koje su važne za svestrani razvoj jedne ličnosti. Često roditelji odlažu ovu vrstu vaspitanja vodeći se time da deca imaju bezbrižno detinjstvo i imaju više vremena za igru i razonodu. Radni zadaci, kao što su nameštanje kreveta, skupljanje igračaka, slaganje stvari, postavljanje stola i sl., odlaže se čak do tinejdžerskog doba. Da li je to dobro?

U ljudskoj prirodi je potreba da se ostvaruju kontakt i komunikacija sa drugima. Čovek je društveno (socijalno) biće i potrebno mu je da bude prihvaćen u društvu u kojem živi i da bude njegov ravnopravni član.

Igra je veoma važna za celokupan razvoj svakog deteta ( psihički, intelektualni, društveni i moralni) . Igra je osnovna aktivnost deteta predškolskog uzrasta. Ona je oblik dečije stvaralačke mašte, pomoću koje se dete svestrano razvija i istovremeno ispoljava svoju ličnost, svoj karakter i sklonosti. Kakvo je dete u igri, takvo će u mnogome biti kad odraste.

Tradicionalno roditeljstvo poistovećivano je sa majčinstvom, a očinstvo se stavljalo u drugi plan zbog uverenja da je majčinstvo deo ženskog identiteta i da više pripada ženama nego muškarcima. Očevi su, sa druge strane, pružali majkama finansijsku stabilnost i potporu, dok bi se one bavile vaspitanjem, negom i odgajanjem dece. Pojam savremenog roditeljstva podrazumeva jednaku prisutnost i učestvovanje oba roditelja u odgajanju dece.

Deci uzrasta od prve pa do treće godine, ujed je česta pojava. Po rečima stručnjaka, ujedanje je prirodna i prolazna faza u odrastanju. S obzirom na to da je govor u ovom periodu još uvek u fazi razvoja, ujed je jedan od načina ispoljavanja emocija, koje deca ne znaju da izraze na drugi način.

Logopedija je multidisciplinarna nauka koja se bavi prevencijom, otklanjanjem, dijagnostikovanjem i tretmanom poremećaja ljudske komunikacije. Pod tim se podrazumevaju svi procesi i funkcije reprodukcije govora, produkcije oralnog i pisanog govora kao i oblici neverbalne komunikacije.

Verovanje u Zubić Vilu vezano je za najraniji period detinjstva. Pored toga, u istom periodu izbijaju prvi mlečni zubi, a zatim dolazi i do nicanja stalnih zuba. Deca ranog uzrasta treba da veruju u Zubić Vilu, jer će im, na taj način, "ispadanje" mlečnih zuba biti manje strašno.

Zamena mlečnih zubića stalnim može tako postati uzbudljiva za decu. Sam čin iščekivanja: šta će vila ostaviti ispod jastuka u zamenu za zubić, deci ima poseban značaj. S obzirom na to da deca ne razlikuju "fantazije" od stvarnosti do 8. godine života, verovaće u postojanje ove vile.

Deca već u trećoj godini života počinju da se "služe lažima", ne znajući da je to što rade loše. Iskrivljena istina deci tog uzrasta nema veliko značenje, jer nisu ni svesni da je laganje nešto loše i "istini" ne pridaju veliki značaj.

Narodna poslovica glasi: "Mašta može svašta". Zaista jeste tako. Dečija mašta je bezgranična i sastavni je deo odrastanja. Deca vole priče, bajke, crtane filmove, izmišljene likove sa raznim natprirodnim moćima koji čine deo njihove svakodnevnice.

Igra u najranijem uzrastu ima važnu i značajnu ulogu za dečiji razvoj. Ona predstavlja detetov doživljaj i pogled na svet, koji ga okružuje. Posmatrajući decu kako se igraju i energiju koju koriste (kada trče, skaču, istražuju, dozivaju jedni druge) možemo videti njihovu bezbrižnost i razdraganost.

Moderna tehnologija doživela je ekspanzivni razvoj početkom 21. veka. Njen ubrzan razvoj zahvatio je sve sfere i slojeve društva. Ljudi su se sa morednom tehnologijom srodili i ne bi mogli da zamisle život bez nje. Postala je osnovni izvor informacija i komunikacije sa drugim ljudima i svetom uopšte. Često nismo ni svesni koliko nam je modrena tehnologija promenila život i ponašanje, pa ni koliko njen uticaj može biti loš za najmlađe.

Priče i bajke koje deca slušaju pred spavanje su veoma važne već u najmlađem uzrastu. Sam čin čitanja priča predstavlja i provedeno zajedničko vreme roditelja sa decom, kada se dete nalazi u svom domu, svom krevetu, u krugu svoje porodice uz koju se oseća sigurno. Deca u tom okruženju razvijaju osećaj pripadnosti i privrženosti porodici, a u takvoj prijatnoj atmosferi treba da odrasta svako dete.

Deca najmlađeg uzrasta često umeju da pružaju otpor, a to može da iscrpi roditelje i da im oduzme mnogo vremena. Često roditelji ne znaju kako u nekim od ovakvih situacija treba da postupe, pa pokušavajući da reše nastalu situaciju nailaze na još veći otpor deteta.

Slatkiši su svakome jedna od omiljenih poslastica još od najranijeg detinjstva. Kada bi deca mogla da biraju, jela bi slatkiše, kao što su čokolade, bombone, sladoled i razni kolači, u svim svojim obrocima. Postavlja se pitanje "Koliki unos šećera je dozvoljen? Kako deci ublažiti želju za slatkišima?"

Deca u predškolskom uzrastu ne mogu u potpunosti da opišu svoja osećanja rečima, pa često, kao dopunu u izražavanju, koriste crtanje. Kroz crtež dete projektuje sve svoje potrebe, strahove, želje i očekivanja. Crtanje je deo dečije igre, koja je način istraživanja. Dete pokušava na taj način da objasni emocije koje ne zna da objasni rečima.

Porodica se smatra osnovnom ćelijom svakog društva. U porodičnoj sredini deca provode najviše vremena. Odnosi koji se neguju u porodici, kako među roditeljima, tako i sa decom, značajan su faktor koji utiče na formiranje dečije ličnosti, socijalizaciju, sposobnosti i razvoj u celini.

Smisao porodičnog vaspitanja je da se stvore uslovi i podsticaji za razvoj potencijala deteta do ličnog maksimuma, da se formiraju emocionalne sposobnosti, mentalno zdrava i socijalna ličnost. Roditelji deluju na decu koristeći sledeće mehanizme: