Blog

Roditelji, pri upisu dece u vrtić i jaslice, često navode kako su njihova deca "izbirljiva" kada je reč o ishrani. Može se dogoditi da dete u početku odbija da jede, što je normalna reakcija u adaptivnom periodu. Roditelji na takvo ponašanje deteta kažu kako dete tu hranu ne voli ili ne jede, međutim, vremenom dete postaje sve manje "izbirljivo". Postavlja se pitanje: "Da li je dete razmaženo ili u vrtiću postoji čarobni štapić za rešavanje ovog problema?"

Savremena nastava postavlja deci složenije zadatke, pa je, za pohađanje nastavno-školskog programa, neophodno da deca budu pripremljena da takve zadatke rešavaju. Takođe, priprema će im omogućiti da se što lakše uključe u školski život i uspešno savladaju školske obaveze.

Polaskom u školu, dete menja način života. Dolazi u sredinu u kojoj vladaju poseban red i disciplina i gde osnovu većine aktivnosti, ne čini više igra, već plansko sticanje znanja.

U prethodnom periodu govorili smo o higijeni, higijenskim navikama i podsticanju njihovog razvoja u najranijem uzrastu. Ovog puta ćemo iste teme sagledati iz drugog ugla i reći ćemo nešto o preventivnim merama, čiji je cilj zaštita zdravlja naših mališana, kao i nas samih. S obzirom na trenutnu situaciju u svetu, nastaloj zbog pandemije korona virusa, moramo kao pojedinci postupiti odgovorno i na taj način zaštititi sebe i druge.

Provoditi vreme na svežem vazduhu je veoma važno i značajno za pravilan i zdrav psiho-fizički razvoj dece. Dokazano je da boravak u dvorištu, parku ili prirodi pozitivno utiče na rast i razvoj. Otvoren prostor deci pruža mnogo mogućnosti za igru i istraživanje sveta koji ih okružuje. Svaka aktivnost doprinosi fizičkom razvoju i, za razliku od zatvorenog prostora, deca su na otvorenom aktivnija, razigranija, razdragana i troše više energije u igri nego što je to rade u zatvorenom.

Za decu koja se ređe uključuju u grupu vršnjaka, koja su povučena i za koju kažemo da su "u svom svetu", koja lako pocrvene, izgledaju zbunjeno i kriju se iza roditelja, ne komuniciraju sa nepoznatim osobama, nelagodno im je kada ih neko posmatra, često spuštaju pogled, tiho govore ili ne odgovaraju na pitanja i izgledaju nezainteresovano, često kažemo da su stidljiva i povučena.

Održavanje lične higijene i usvajanje higijenskih navika životu jako je važno za ljudsko zdravlje. Deca treba da imaju već razvijene higijenske navike pre druge godine života. Kada učite svoju decu ličnoj higijeni, vodite se ličnim primerom, jer deca najbolje uče po modelu i oponašajući odrasle.

Pre samog učenja, dete treba naučiti zašto je higijena važna. Ne treba im obavljanje lične higijene predstavljati kao obavezu, već ta pravila treba da usvoje bez pritiska, sa lakoćom i ličnim zadovoljstvom.

Za roditelje je najveća radost kada njihovo dete izgovori svoju prvu reč. Od bebe koja guče, dete se polako razvija u brbljivca koji počinje da uči reči i vežba njihovo izgovaranje.

Govor je vrlo složen proces i njegov razvoj zavisi od različitih faktora: fizioloških, socijalnih i anatomskih. Govor se ne može razviti bez socijalizacije odnosno kontakta sa drugim ljudima.

Deca najčešće prohodaju u prvoj godini, ali je lični razvoj uvek individualan, stoga, dete može prohodati i između 9 i 18 meseci. Međutim, da bi prohodalo, potrebno je da prođu određene faze razvoja.

Terapija vazduhom u slanim pećinama je jedna od najstarijih oblika lečenja. Potvrđeno je da vazduh u pećinama ima lekovito dejstvo na zdravlje čoveka. Ovakva terapija naziva se još i haloterapija ili slana terapija. Zapravo, sve je počelo kada je poljski lekar ispitivao efekte kamene soli na bolesnike koji borave u slanim rudnicima. Zatim, i ruski lekar je na većem broju dece ispitivao efekat slanog rastvora na suzbijanje akutnog dermatitisa.

Odvajanje roditelja i dece je uvek teže roditeljima. R azdvajanje na nekoliko dana i noćenje van kuće je potrebna faza u odrastanju. Ona kod dece podstiče samostalnost i deca u tim situacijama postaju socijalno zrelija, odlučnija i iskusnija.

Da li imate osećaj da je vaše dete konstantno bolesno? Čim pomislite da se još u potpunosti nije oporavilo od bolesti, a njega već muči drugi simptom. Treba da znate da je dečiji imunitet slab i da se zajedno sa ostalim razvojem gradi i on. Vremenom organizam postane otporniji.

Da bi bolje definisali pojam pozitivne descipline, najpre treba odrediti ono što ona nije. Ona nije preterana popustljivost u vaspitanju koja nema ograničenja, očekivanja i pravila, a nije ni nagrada, niti je kazna.

Identitet jednog naroda ogleda se kroz očuvanje i negovanje običaja i tradicije. U eri globalizacije čovečanstvo robuje profitu, izgubio se veći broj moralnih načela kao i prihvatljivih šablona društvenog ponašanja. Jednim delom uništena je posebnost naroda, kako bi se zamenila nečim univerzalnim i pomalo bezličnim.

Novogodišnji i Božićni praznici slave se u krugu porodice. Za decu su to najlepši praznici, kako zbog tradicije i običaja kojim se deca posebno raduju i dugo ih se sećaju, tako i zbog poklona koji se tada daruju.

Decembar je mesec praznične euforije. Gradovi su okićeni, na televiziji se puštaju novogodišnji filmovi namenjeni celoj porodici, deci se pričaju priče o Deda Mrazu, kiti se jelka, daruju se pokloni i sve svetluca i sija .

U uslovima savremenog društva ni najbolje organizovana porodična sredina ne može da zadovolji sve potrebe deteta koje proizilaze iz njegove prirode. Dete ima potrebu za novom, širom društvenom sredinom, u kojoj će se uključivati u zajedničke igre i aktivnosti sa drugom decom i odraslima. Te potrebe dete može da zadovolji u predškolskim ustanovama.

Dečiji razvoj ima ustaljen tok i prolazi kroz određene faze. Nakon njihovog prevazilaženja, dete postaje zrelije, svesnije i samostalnije. Jedna od faza koja se javlja u ranom detinjstvu izdvaja se po svojoj specifičnosti i ona se zove faza negativizma.

U želji da budu što bolji i da detetu pruže sve što zaslužuje, roditelji vrlo često izgube kompas, pa iz te želje proistekne razmaženo dete kao produkt popustljivog vaspitanja. Razmažena deca su "raspuštena", "neobuzdane prirode" i neumoljiva, dok se njihova zacrtana želja ne ostvari.

Čovek tokom života konstantno uči i stiče nova znanja, veštine i iskustva. Dete od rođenja ulazi u stalni proces učenja. Kako raste, tako stiče iskustva, veštine i znanja, koja odgovaraju njegovom uzrasnom dobu. Jednom se nauči i da se igračke dele, da se čeka svoj red, uči se empatiji, strpljenju i poštovanju pravila i društvenih normi.

Pitate se kako je moguće da se vaše dete u vrtiću ponaša suprotno nego kod kuće. Sumnjičavi ste, verujete da vaspitači imaju čarobni štapić ili magične reči kao „abrakadabra“ ili „hokus-pokus“, međutim, istina je sasvim drugačija. Ne postoji čarobni štapić niti čarobne reči, reč je o tehnikama i iskustvu koje vaspitač ima u vaspitavanju različitih tipova dece.

Ukoliko planirate proširenje porodice u kojoj je već jedan član dete, morate se pripremiti na promene koje ova odluka sa sobom nosi. Novonastala situacija će verovatno izazvati ljubomoru kod starijeg deteta. Ljubomora je složeno i neprijatno osećanje kako za decu, tako i za odrasle. Uglavnom je vezana za strah, praćena je ljutnjom i promenama raspoloženja i ponašanja. Počinje da se razvija od četrnaestog do osamnaestog meseca, najintenzivnija je do četvrte godine, ali opstaje do sedme godine života sa manjim intezitetom.

Prlikom rođenja deteta, starije dete prestaje da bude u centru roditeljske pažnje koja se preusmerava na novog člana porodice. Taj šok dovodi do toga da dete počinje da menja svoje ponašanje kako bi privuklo pažnju na sebe.

Jedan od omiljenih dečijih rekvizita u najranijem uzrastu jeste varalica ili cucla. Bebe i manja deca jako su vezana za ovaj predmet, jer ih smiruje i zadovoljava njihove potrebe u tzv. oralnoj fazi. Oralna faza je, po Frojdovoj teoriji, prva faza u ranom detinjstvu, a u vezi je sa sisanjem. Najizraženiji nagon u prvim danima i nedeljama života jeste nagon za sisanjem. Kada novorođeče prstom dotaknete po uglovima usana, ono će nagonski reagovati otvaranjem usta. Kroz oralnu fazu dete sisanjem zadovoljava svoje potrebe za hranom i na taj način ostvaruje svoje prve kontakte sa svetom koji ga okružuje. Kako dete raste ovaj nagon se smanjuje.

Samopouzdanje je stvaranje realne slike o sebi i o svojim mogućnostima. Može se izraziti i kao samouverenost. Samopouzdanje se razvija u najranijem uzrastu, zato na njegov razvoj treba uticati već tada. Razlog ovakvom pristupu je taj da deca rano počinju da stvaraju sliku o sebi i svojim postignućima. Teško je kod odraslog čoveka promeniti loše mišljenje o sebi, stečeno tokom detinjstva. Zato roditelji treba da pomognu detetu u razvijanju samopouzdanja. Razvijanje svesti da će se trud i upornost isplatiti treba podsticati u najranijem detinjstvu.

Rekreativna nastava je plansko, permanentno i sistemsko organizovano usvajanje znanja putem učenja, igre i zabave. Predstavlja poseban oblik rada koji se odvija van prostorija vrtića, a najčešće u prirodi. Organizuje se u svim vaspitno-obrazovnim ustanovama i sastavni je deo godišnjeg plana i programa. Roditelji imaju mnogo predrasuda, nedoumica i pitanja kada je reč o ovom obliku rada, jer on podrazumeva odvajanje deteta na sedam i više dana. Jedno od najčešćih pitanja je kada je pravo vreme da dete ide na rekreativnu nastavu?

U jednoj anonimnoj anketi, koju smo sproveli zbog bolje informisanosti o stavu roditelja o ovoj temi, došli smo do zaključka da polovina ispitanih roditelja smatra da im je dete još uvek malo za odvikavanje od pelena i da jesen i zima nisu najbolji periodi za ovaj proces. Uzorak je 20 roditelja, čija su deca uzrasta dve godine.

Za proces odvikavanja od pelena potrebno je da dete dostigne određeni nivo zrelosti, koja podrazumeva kontrolu mokraćne bešike i creva. Optimalan period za odvikavanje je od 18 do 24 meseci, ali je i individualno i zavisi i od roditelja i deteta.

Priča o adaptaciji deteta na vrtić je aktuelna tema među roditeljima koji pripremaju dete za polazak u vrtić, ali i tzv. ,,blogerima'', koji ovu temu naširoko obrazlažu, o njoj pišu i govore.
Porodica je, u savremenim uslovima, osnovna ćelija društva i kao takva za dete predstavlja najuži krug socijalizacije. Najbliži, najprivrženiji i prvi kontakt dete ostvaruje sa majkom, a zatim se on širi i na ostale članove porodice.

Pored porodice i predškolske ustanove, koje čine dva važna faktora pripreme za polazak u školu, postoji i treći, a to je društveno okruženje. Ono predstavlja sredinu u kojoj se dete razvija i raste. Ova tri faktora funkcionišu kao simbioza i ne mogu isključivati jedan drugog, već su međusobno povezani i isprepletani i zajedno čine jednu celinu.

Porodica je prvi i osnovni faktor u pripremi deteta za polazak u školu i zato je veoma značajna. Istraživanja potvrđuju ovu hipotezu, tj. pokazuju da vaspitno-obrazovni uticaj porodice ima veliki značaj, što dovodi do zaključka da institucije ne mogu potpuno zameniti porodicu. Međutim, treba imati na umu da savremena porodica nije u stanju da obezbedi sve neophodne uslove za razvoj svojih mališana. Dete od rođenja pa do polaska u školu prolazi kroz period burnog i intenzivnog razvoja kako mentalnog tako i fizičkog, emocionalnog i socijalnog. To je period razvoja u kojem je potrebna više, adekvatno izabranih, podsticaja.

Porodica je osnovna ćelija društva i predstavlja najbolju sredinu za rast i razvoj mladih generacija. Još od davnina, porodica je održala svoju važnost i do danas. Međutim, razvoj društva i promenjeni odnosi u društvu doveli su i do promene u samoj porodici koja će se najviše odraziti na obrazovanje mladih naraštaja. Da bi obezbedili porodicu, roditelji, najčešće oba, nalaze posao i odsustvuju od kuće, nekad i više od osam časova.

Kao osnovni pokazatelj spremnosti za polazak u školu uzima se kalendarski uzrast koji nije uvek garancija da je dete zaista spremno za polazak u školu. Kao osnovni razlog za to navodi se da se svako dete samo po sebi individualno razlikuje prema svojim intelektualnim sposobnostima, interesovanjima, emocionalnom i socijalnom stepenu zrelosti.

Predškolski uzrast predstavlja period dečijeg života pre polaska u školu. Ovaj period može se podeliti na mlađi (uzrast od 3 do 4 godine), srednji (uzrast od 4 do 5 godina) i stariji (uzrast od 5 do 6 godina tj. do polaska u školu).

U ovom potperiodu dete nastavlja dalji fizički razvoj, postaje sve više i teže. Ono je na ovom uzrastu već dosta spretno pri upotrebi pribora za jelo, oblačenju, svlačenju i drugim motornim veštinama. Telesni razvoj doprinosi kvalitativno novim osobenostima motornog razvoja i ovladavanju novim motornim veštinama.

Rano detinjstvo je period kada dete postaje samostalnije, ispoljava veći nivo tolerancije pri odvajanju od roditelja, obavlja svakodnevne aktivnosti i polako preuzima brigu o sebi. Razvojni psiholozi, u izučavanju ranog detinjstva, stavljaju akcenat na:

Dan trogodišnjeg deteta, koje je stalno u pokretu i aktivno, zna da bude naporan i iscrpljujuć. Dete ovog uzrasta je spretno, verbalno se dobro služi, radoznalo je, maštovito i fizički aktivno. Značajnu ulogu u ovom periodu ima društveni i emocionalni razvoj.

Prva i druga godina života predstavljaju period intenzivnog razvoja. Dete počinje da hoda, priča, pokazuje emocije, istražuje svoje okruženje i izražava svoja interesovanja.

Poznato je da u državnim vrtićima broj dece u vaspitnoj grupi često prelazi zakonom propisan broj. Najveći problem pored velikog broja dece je i manjak vaspitača koji radi u grupi. Prema zakonu o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, član 30, broj dece koji se može upisati u vaspitnu grupu prvenstveno zavisi od uzrasta dece.

Muzika i ples imaju važnu ulogu u razvoju deteta. Pogotovo su značajni za dete najmlađeg uzrasta, jer se tad sve najlakše formira i razvija. Rast i razvoj su spontani procesi koji imaju svoje tokove i zakonitosti, na njih se može uticati, stoga dete prolazeći kroz razvojne faze stiče iskustvo i uči, a mi im možemo u tome dodatno pomoći. Kroz druženje sa vršnjacima i boravkom u vrtiću dete uspostavlja kontakt sa svojim okruženjem i stvarnim svetom.

Deca najmlađeg uzrasta imaju potrebu da se identifikuju sa poznatim ličnostima iz njihove okoline. Pitate se kakve to veze ima sa lošim uticajem crtanog filma na dete? U borbi za egzistenciju, kada je neophodno da su oba roditelja zaposlena, brigu o deci preuzimaju stariji članovi porodice ili predškolska ustanova.

Ovaj period detetovog života je intenzivan u svim aspektima dečijeg razvoja. Postoje razlike u brzini napredovanja koji zavisi od uzrasta deteta. Tako da roditelji moraju da prilagode svoja očekivanja razvojnim karakteristikama deteta i da od njega očekuju realne stvari. Zato što smatrate da je vaše dete još uvek suviše malo, sebi i njemu činite „medveđu uslugu“, podstičete stagniranje njegovog razvoja , iako je ono zrelo da dostigne viši stepen istog.

Često se na raznim internet stranicama vodi polemika o tome da li je bolje upisati dete u državni ili u privatni vrtić. Najčešći argumenti koji se navode, a idu u prilog državnim vrtićima, jeste pristupačna cena. Međutim u prvi plan treba staviti kvalitet i posvećenost u radu sa našim mališanima u ovom najlepšem periodu razvoja tj. u vrtićkom uzrastu.