Blog

Treći krajnik

Treći krajnik postoji kod sve dece, normalnih je dimenzija i ne stvara značajne probleme. U ranom uzrastu, kada je imunološki sistem još uvek slab i nedovoljno razvijen, treći krajnik ima odbrambenu ulogu od različitih infekcija.

Pročitaj više

Upala uha kod dece

Upala uha je česta infekcija kod dece. Za razliku od odraslih kod dece se ova upala javlja učestalije, a jedan od razloga je fizionomija. Deca imaju treći krajnik i uže eustahijeve tube. Prilikom infekcije sva sluznica otekne i onemogućava protok vazduha.

Pročitaj više

Ujed insekata kod dece

Sezona borbe sa komarcima i drugim insektima je u velikom jeku i bilo bi najbolje kada bi postojalo univerzalno sredstvo koje bi učinilo da svi oni nestanu. Postoje sredstva koja su delotvorna u ovoj borbi, ali ništa ne može učiniti da ujedi potpuno nestanu.

Pročitaj više

Opekotine od sunca

Tokom letnjih meseci izlaganje organizma suncu može dovesti do niza zdravstvenih problema. O nekim problemima smo pisali u prethodnim blogovima, a to su toplotni udar i sunčanica. Međutim, najčešće tegobe kod dece tokom godišnjeg odmora su opekotine od sunca.

Pročitaj više

Kako prepoznati toplotni udar?

U toku letnjih meseci dnevne temperature mogu biti jako visoke i mogu ugroziti zdravstveno stanje svakog pojedinca. U toku letnjeg perioda pedijatri savetuju da se napolje izlazi u ranim jutarnjim časovima dok sunce nije previše jako ili posle 18 časova kada je uticaj sunčevih zraka oslabljen. Ove savete ne treba shvatati olako, iako nas sunce, toplo i lepo vreme mame da izađemo napolje. Sunce pomaže u stvaranju vitamina D, ali prekomerna izloženost suncu može biti opasna po zdravlje.

Pročitaj više

Sunčanica kod dece

Svi se radujemo letu i toplom vremenu i planiramo porodična letovanja u toplije krajeve. Tokom letnje žege, izlaganje tela suncu na naš organizam može loše uticati i izazvati tegobe i kod potpuno zdravih osoba, bez obzira na uzrast.

Pročitaj više

Letnji virusi

Letnji period je rezervisan za lepo i toplo vreme, godišnje odmore, putovanja u toplije krajeve i uživanje. Međutim, treba znati da u tom periodu vladaju letnji virusi na koje deca, ali i odrasli nisu otporni.

Iako lepo vreme može da zavara, virusi vladaju u ovo doba godine. Zato treba biti na oprezu iako se deca u ovom periodu godine ređe razboljevaju. Virusne infekcije karakteristične za letnji period pripadaju grupi Rota i Adino virusa koji napadaju digestivni trakt, pa su stomačne tegobe karakteristične za ovo doba godine.

Pročitaj više

Zašto se deca vezuju za igracke?

Da roditeljstvo nije ni malo lak posao, govori i činjenica da kada krenete negde van kuće, potrebna vam je posebna torba za sve dečije igračke bez kojih ono ne želi napolje. Često brigu o njima preuzimate vi čim dete nađe neku zanimaciju koja okupira njegovu pažnju. Svi roditelji su doživeli ovu situaciju i znaju proceduru, ali treba znati da nošenje igračke, zapravo, pospešuje dečiji razvoj.

Pročitaj više

Talentovano dete

Talenat je urođena sposobnost pojedinca. To je prirodni dar koji se vežbanjem može razvijati i usavršiti u sposobnost kojom se sa lakoćom mogu postići odlični rezultati.

Talenat se u širem smislu može definisati kao prirodna sposobnost, darovitost, nadarenost. Objašnjava se kao sposobnost i veština pojedinca za obavljanje zadataka iz određenih oblasti.

Pročitaj više

Čitanje i pisanje u predškolskom uzrastu

Interesovanje dece za pisanje slova počinje mnogo pre polaska u školu. Iz radoznalosti počinju da se interesuju šta negde piše i počnu da uče slova. Ukoliko dete pokazuje interes, treba podsticati razvoj ove veštine.

Pročitaj više

Hod na prstima

Hod na prstima u periodu prohodavanja je vrlo česta pojava. Dete se po sobi kreće oslanjajući se na prstiće i držeći se za krevet, sto, stolicu i slično. Hod na prstima podrazumeva hod na prednjem delu stopala bez oslanjanja na petu i spuštanja celog stopala na tlo.

Pročitaj više

„Dosadno mi je“

Većina roditelja je čula od svoje dece da im je dosadno. Jednom ili nekoliko puta se ova rečenica ponovi u toku dana. Razlozi za to su što se dečiji mozak do pete godine veoma brzo razvija i neophodni su mu stimulansi za istraživanje okoline i učenje.

Pročitaj više

Zašto se deca boje mraka?

Dečiji strahovi u periodu razvoja su mnogobrojni, ali jedan od najkarakterističnijih je strah od mraka. Ima dece koja lako prolaze ovu fazu pa čak i vole igre u mraku i spavanje, ali sa druge strane je više onih koji se od mraka plaše i odlažu odlazak u krevet.

Pročitaj više

Primena antipiretika

Deca mlađeg uzrasta su sklona različitim bolestima. Od rođenja njihov organizam se bori sa raznim virusima i bakterijama i na taj način dete gradi svoj imunitet. Često se kao imunološki odgovor na bolest ispoljava povišena telesna temperatura.

Pročitaj više

Sistematski pregled

Praćenje rasta i razvoja deteta od velike je važnosti. Na taj način stiče se uvid o detetovom napredovanju u razvoju i eventualnom kašnjenju, ukoliko postoji. Sistematski pregledi sprovode se u određenim vremenskim periodima detetovog života i tada se stavlja akcent na određene parametre rasta i razvoja koji su karakteristični u određenom uzrastu.

Pročitaj više

Kako naučiti dete da prihvati poraz

Deca u najranijem uzrastu kreću da se suočavaju sa uspehom i neuspehom. Kao i sve faze u detinjstvu i prihvatanje poraza, odnosno neuspeha je dugotrajan proces. Prirodno je da dete ne voli da gubi i da teško podnosi poraz, ali što se pre sa njim suoči i shvati da je sastavni deo života, to će mu kasnije biti lakše da se nosi i izbori sa težim životnim problemima.

Pročitaj više

Strah od zubara

Strahovi su sastavni deo odrastanja svakog deteta i normalna su pojava u detinjstvu. Postoje oni strahovi koji su uobičajeni za određeni uzrast i koji se odrastanjem prevazilaze i nestaju, ali, sa druge strane, postoje i oni koji opstaju i kojih se dete teško oslobađa. Postoje karakteristični strahovi kod dece vrtićkog uzrasta, kao što su: odvajanje od roditelja, nepoznate osobe, mašine, mrak, vrtić, hrana, voda, lekar, zubar, izmišljena bića i dr.

Pročitaj više

Mama kaže da, a tata kaže ne (ili obrnuto)

Nesklad u vaspitanju je vrlo česta pojava, ali roditelji u većoj ili manjoj meri mogu da se prilagode jedno drugom i postave ista očekivanja od deteta, prilagođavaju time svoje poglede na vaspitanje. Situacije u kojima kod mame nešto može, a kod tate ne (ili obrnuto) mogu biti jako zbunjujuće za dete.

Pročitaj više

Da li je pohađanje predškolskog obavezno i kada se završava predškolski program?

Prema Zakonu o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja, roditelji su u obavezi da svoje dete upišu u predškolsku ustanovu radi pohađanja pripremnog predškolskog programa, koji traje minimum četiri sata dnevno u trajanju od devet meseci.

Pročitaj više

Upis u vrtić

Odabir vrtića u koji ćete upisati dete nije baš jednostavan. Ponuda je ogromna, jer postoji veliki broj predškolskih ustanova, a roditelji se uvek dvoume da li da dete upišu u privatnu ili državnu.

Pročitaj više

Prekomerna telesna težina i gojaznost kod dece predškolskog uzrasta

Potreba za hranom je fiziološka potreba svakog pojedinca. Hrana je ta koja obezbeđuje neophodnu energiju za rast i razvoj, snagu za fizičke aktivnosti i aktivnosti od životnog značaja (disanje, varenje, mentalni rad, regulaciju telesne temperature i dr.). Ishranom održavamo normalno funkcionisanje našeg tela, kao i našeg psihičkog stanja.

Pročitaj više

Da li vaše dete jede ispred televizora?

U više navrata pisali smo o štetnom uticaju ekrana na decu, a poslednji u nizu bio je „ekranizacija kao bolest dvadeset i prvog veka“. Sada ćemo se baviti pitanjem da li postoje štetni uticaji u razvijanju ove navike, kao i kolike posledice ona može imati na dečiji razvoj.

Pročitaj više

Faza: „omiljeni roditelj“

Faza omiljenog roditelja karakteristična je za decu uzrasta od dve godine. „Neću mamu/tatu“ , a „Hoću tatu/mamu“ zna da bude poražavajuća za jednog od roditelja, koji je u ovoj situaciji „odbačen“, dok sa druge strane predstavlja veliko zadovoljstvo za onog ko je „omiljen“.

Pročitaj više

Značaj tretmana rane stimulacije

Naša deca se rađaju sa određenim potencijalima, koje mi možemo stimulisati u procesu sazrevanja. Sigurno je svakom roditelju poznato da je razvoj deteta, kao i govor, složen proces, koji zahteva strpljenje, upornost i istrajnost.

Pročitaj više

Ekranizacija – Dijagnoza 21. veka

Često vidimo decu, pa čak i male bebe, kako se zabavljaju gledajući u pametne telefone, tablete i druge ekrane, a ono o čemu mnogi roditelji ne razmišljaju je da vreme provedeno ispred njih, može ostaviti velike posledice po dečije zdravlje.

U stručnoj terminologiji psihoterapeuti koriste novi izraz “ekranizam”, koji označava negativne uticaje ekrana na mozak, a psiholozi tokom rada sa decom najčešće primenjuju neurofidbek terapiju.

Pročitaj više

Dislalija kao najčešći poremećaj govora

Najčešći govorni poremećaj kod dece predškolske dobi je dislalija. Čak 30-40% dece loše izgovaraju jedan ili više glasova, a to za posledicu ima nerazumljiv govor za okolinu, ali i dovodi do brojnih emocionalnih i socijalnih problema, problema u čitanju i pisanju u školskom periodu, stvarajući tako tvrdokorni obrazac u govoru koji se teško koriguje u odrasloj dobi.

Pročitaj više

Logopedsko testiranje

Mnoga deca i porodice se prvi put susretnu sa logopedom pred polazak u školu, kada se vrši testiranje deteta, kao jedan od obaveznih pregleda. Rana dijagnostika i stimulacija su od izuzetnog značaja i, stoga, u našem vrtiću radimo procenu govorno-jezičkih sposobnosti dece predškolskog i ranog školskog uzrasta. Pokušaćemo da vam približimo šta podrazumeva procena i logopedsko testiranje.

Pročitaj više

Šta je "logopedija"?

Logopedija je multidisciplinarna nauka koja se bavi prevencijom, otkrivanjem, terapijom i otklanjanjem poremećaja u ljudskoj komunikaciji. Pod komunikacijom se podrazumevaju sve funkcije koje su vezane za reprodukciju govora, kako u verbalnom obliku, tako i u pisanoj formi. Logopedija je samostalna nauka, ali za svoje naučno delovanje iziskuje mnogo znanja iz drugih nauka, kao što su: medicina, psihologija, pedagogija i druge.

Pročitaj više

„Zdravlje nije sve, ali bez zdravlja - sve je ništa“

Da bi vaše dete bilo zdravo, neophodno je o zdravlju brinuti i kada dete nije bolesno. Ne postoji „univerzalni set prve pomoći“ kada se dete razboli, ali zato postoji mnogo načina prevencije bolesti. Zdravlje dece, kao i odraslih, može se čuvati na više načina. Uvek je prva asocijacija pravilna ishrana, ali, pored ishrane, ima još puno drugih faktora koji pomažu pri očuvanju zdravlja.

Pročitaj više

Engleski jezik u ranom predškolskom uzrastu

Stručnjaci smatraju da usvajanje stranih jezika najlakše i najbrže ide u najranijem uzrastu. Kad deca savladaju maternji jezik, mogu početi sa učenjem jednog stranog jezika, odnosno engleskog, koji se smatra univerzalnim jezikom, prihvaćenim svuda u svetu. S obzirom na to da je ovaj jezik ušao u sve pore društva, postao je na neki način obavezan.

Pročitaj više

Zastrašivanje dece (Babaroga)

Mnogi roditelji koriste pretnje i ucene, jer znaju da će ih dete tada poslušati. Nesvesno, međutim, često, takve pretnje znaju biti izvor dečijih strahova koji kao posledicu mogu imati neke poremećaje u ponašanju. S obzirom na to da se roditeljstvo iz decenije u deceniju menja, kao i trendovi, zastrašivanje dece danas i nekad imaju potpuno drugačiju konotaciju.

Pročitaj više

Skrining sluha

Skrining (provera) sluha je metoda provere sluha u prvim danima detetovog života. Učestalost pojave urođenog oštećenja sluha (kao najčešćeg senzornog deficita koji je decenijama nepromenjen) je da na svako hiljadito novorođenče u jednom ili dva slučaja se dijagnostikuje oštećenje sluha.

Pročitaj više

Razvojna disfazija

Termin razvojna disfazija vezuje se za kasno progovaranje, odnosno spada u lepezu poremećaja koji mogu biti povezani sa zakasnelim govorom. Pod pojmom progovaranje misli se na smisleni govor kojim dete komunicira, što znači da se ne misli na nejasne reči koje dete izgovara prve dve godine. Za dete se kaže da je pogovorilo onda kada je reči iskoristilo u smislenoj komunikaciji, a zatim ubrzo nakon toga počinje da vezuje više reči, kao na primer: „Daj to“, „Ide papa“ i sl.

Pročitaj više

Zakasneli govor

Zakasneli razvoj govora nije slučajnost i ne treba ga tako tretirati. Ukoliko primetite da postoji potreba, možete potražiti stručnu pomoć. Obično roditelji zakasneli govor primete u drugoj godini, kada dete slabo govori ili ne govori, ali i u trećoj kada je taj govor loš i nerazumljiv i kada dete koristi samo nekoliko reči.

Pročitaj više

Odbijanje popodnevnog odmora - nije razlog za brigu!

Popodnevni odmor je jako važan za rast i razvoj svakog deteta i do četvrte godine se preporučuje svoj deci. Deci je potreban san, a roditeljima malo vremena za sebe.

Pročitaj više

Humanost se uči od ranog detinjstva

Humanost je etičko postupanje čoveka u skladu sa društvenim normama koje važe u određenoj društvenoj zajednici. Prosto rečeno - humanost je dužnost svih nas i to je jedna od najvrednijih i najcenjenijih karakteristika ličnosti. To je sposobnost čoveka da pomogne i saoseća sa drugima, a da nema koristi od toga.

Pročitaj više

Zacenjivanje od plača

Roditelji koji su doživeli da im se dete zaceni od plača znaju koliko je to stresna situacija, ali i vrlo zabrinjavajuća. Ova pojava se javlja od šestog meseca života i traje do šeste godine. Stručno se naziva respiratorno-afektivna kriza, koja nastaje zbog jakih emotivnih nadražaja.

Pročitaj više