Kada detetu treba reći “ne”?

Reč „ne“ ima veliki značaj u vaspitanju. Roditelji ne treba da je izbegavaju pod izgovorom da se tako gasi dečija mašta ili guši inicijativa ili želja za istraživanjem. Reč „ne“ treba da bude deo roditeljskog autoriteta i treba je koristiti u vaspitanju u određenim situacijama.

Deca u određenom uzrastu počinju da se suprotstavljaju autoritetu, ispitujući granice roditeljskog strpljenja. Popustljiv stav u vaspitanju dovodi roditelje u situaciju da izgube svoj autoritet i dete počinje da manipuliše. Usled detetovih histeričnih napada roditeljsko odlučno „ne“ prelazi u „da“ samo da bi dete prestalo. U redu je reći ne, time detetu dajete do znanja da moraju da se poštuju granice. Detetu treba staviti do znanja da napadima besa, plakanjem, vikanjem ili bacanjem neće ostvariti to što želi. Svakim ispunjenjem dečijeg hira gubite autoritet i svaki sledeći put kada budete rekli „ne“ dete će biti frustrirano. Ukoliko imate popustljiv stav u vaspitanju i vaše „ne“ uvek prelazi u „da“, apsolutno nemate autoritet nad svojim detetom, već ono manipuliše vama.

„Ne“ u vaspitanju treba koristiti sa oprezom, ono ne treba biti opravdanje za vaše postupke kada ste imali naporan dan ili ste nervozni pa brzo i lako želite da rešite neku situaciju. To nije opravdano i vrlo je pogrešno govoriti „ne“ da biste detetu pokazali da ste autoritet nema nikakvog smisla.

Onda kada detetu kažete „ne“ treba da budete odlučni, dete će pokušati na više načina da vas natera da promenite odluku. Detetu treba dati objašnjenje zašto ste tako odlučili, ali to objašnjenje ne treba da zvuči kao molba već kao vaša lična odluka.

Situacije u kojima detetu treba reći ne, a koje su deo svakodnevnog života su:

- Kada vaše dete povređuje drugo dete
- Kada uništava tuđe, ali i svoje stvari
- Kada ste u gostima ili imate goste
- Kada sedite za stolom i ručate
- Kada se nalazite na nekom javnom mestu (prodavnici, restoranu i sl.)
- Kada vam se dete otima i beži u blizini prometne ulice
- Kada svojim ponašanjem ugrožava svoju, ali i tuđu bezbednost

Reč „ne“ treba koristiti kao sredstvo za disciplinovanje. Treba ih naučiti kako treba da se ponašaju, kontrolišu emocije i da prihvate i usvoje društveno prihvatljive norme ponašanja.