Kućni poslovi za decu

Radno vaspitanje pripada grupi pet važnih komponenata, koje su važne za svestrani razvoj jedne ličnosti. Često roditelji odlažu ovu vrstu vaspitanja vodeći se time da deca imaju bezbrižno detinjstvo i imaju više vremena  za igru i razonodu. Radni zadaci, kao što su nameštanje kreveta, skupljanje igračaka, slaganje stvari, postavljanje stola i sl., odlaže se čak do tinejdžerskog doba. Da li je to dobro?

Roditelji će reći da deci treba puno vremena za obavljanje kućnih poslova i da im je lakše, brže i efikasnije kada kućne poslove obavljaju sami. Uključivanje dece u obavljanje kućnih poslova ima brojne koristi za razvoj. Roditelji treba da budu svesni činjenice da dete neće zauvek ostati malo. Uključivanjem i davanjem zadataka i zaduženja dete stiče određene veštine i uči nove.

Zadaci koje dajete deci treba da budu prilagođeni njihovom uzrastu i u skladu sa njihovim mogućnostima. Zaduženja treba da idu od najlakših (kao što su skupljanje igračaka, postavljanje stola, nameštanje kreveta) pa do onih složenijih (usisavanje, pranje sudova, planiranje kućnog budžeta).

Na ovaj način ona postaju samostalnija, stiču veštine neophodne za svakodnevni život. Davanjem zadataka roditelji deci pokazuju da imaju poverenje u njihove sposobnosti, da oni mogu i umeju da obave date zadatke. Radnim vaspitanjem podižu se samopouzdanje i vera u sopstevene mogućnosti.

Kroz radne zadatke dete stiče životne veštine. Neuključivanjem deteta onesposobljava ga da bez vaše pomoći uradi nešto samo.

Obavljanjem radnih zadataka dete se uči odgovornosti, uči da planira vreme i svoje obaveze i uči se timskom radu.

Jedan  od pokazatelja čovekove vrednosti je njegov rad i radna sposobnost, kao i njegov stav o radu.