Noćno mokrenje

Noćno mokrenje ili enureza je nekontrolisano mokrenje deteta tokom sna u uzrastu u kom bi dete već uveliko trebalo da zna da kontroliše fiziološke potrebe. Sa ovim problemom susreće se veliki broj roditelja, ali nerado o njemu govore. Mnogi se pitaju ima li razloga za brigu i kako ovaj problem rešiti.

Većina roditelja skidanje pelena doživljava vrlo stresno. Neki krenu sa odvikavanjem od pelena vrlo rano i proces im čak bude teži. S obzirom na to da je za roditelje ovo stres i deca doživljavaju prilično traumatično. Trebalo bi znati da je uspostavljanje kontrole mokrenja faza u razvoju i ne nastupa u isto vreme za svu decu i zavisi od mnogo faktora. Nasilno odvikavanje od pelena i preterana strogoća izazivaju kontra-efekat. Većina dece do treće godine prekine da koristi noćnu pelenu.

Prema istraživanjima, svako peto dete uzrasta do pet godina se povremeno suočava sa noćnim mokrenjem. Ovaj problem starija deca doživljavaju vrlo traumatično, osećaju stid, povlače se u sebe i desocijalizuju se. Obično lošim stavovima prema ovom problemu roditelji narušavaju samopouzdanje svog deteta. U takvim situacijama roditelji treba da budu podrška svom detetu, da im objasne da se te stvari dešavaju i da se problem može rešiti i prevazići.

Postoje dve vrste noćnog mokrenja kod dece, odnosno primarno i sekundarno.

Primarno noćno mokrenje označava da dete nije ni prestajalo da mokri tokom noći i ono ukazuje na urođene ili stečene poremećaje nervnih struktura, mokraćne bešike i mišića. Najčešće je psihološke prirode, jer dete nije ovladalo kontrolom mokrenja tokom noći.

Sekundarno noćno mokrenje je kada dete mokri u krevet usled nekog stresa. Tokom dana roditelji mogu primetiti i vlažan veš kod svoje dece.

Roditelji ovaj problem ne smeju shvatiti traumatično i nipošto ne smeju kažnjavati dete zbog noćnog mokrenja, jer ono to nesvesno radi. Po savetu pedijatra, povremeno umokravanje ne predstavlja veliki problem i često se dešava kod dece. Ukoliko je ono učestalo, zajedno sa svojim pedijatrom treba utvrditi da li je to primarni ili sekundarni tip, na osnovu toga pedijatar će prepisati terapiju.