Probirljivost u ishrani - naučeni model ponašanja

Nije lako izboriti se sa probirljivim detetom. Roditelji često vode bitku sa decom kada je u pitanju ishrana. Probirljiva deca odbijaju da probaju više vrsta hrane, a to kod roditelja izaziva veliku zabrinutost kada su u pitanju njihovi napredak i zdravlje.

Iako bi hranjenje trebalo biti jednostavan posao, roditelji probirljive dece suočavaju se sa teškoćama. Pokušavajući da to promene pribegavaju raznovrsnim strategijama koje u većini slučajeva daju kontra-efekat.

Da bi sebi olakšali posao najpre treba postaviti pitanje: “Otkud ta probirljivost?”. Posmatrajući iz porodičnog aspekta, probirljivost ima i te kako veze sa porodičnim odnosima i atmosferom u porodici. Važne su navike koje je dete razvilo u ishrani. Najpre roditelji odlučuju kada i koliko će dete jesti, takođe, njihov primer i odnos prema hrani je važan , ako ste i sami probirljivi - ne možete očekivati da dete ima drugačiji odnos.

Pored toga važna je i atmosfera prilikom zajedničkog jela. Ako se dete nasilno hrani ili se pribegava raznoraznim strategijama koje će dete naterati da proba barem zalogaj neke hrane može samo naneti štetu detetu.

To će učiniti da se dete ne oseća prijatno tokom jela, da se odupire pritiscima i da neadekvatno razume signale kada je gladno, jer mu se hrana nudi svuda i prečesto. Probirljivo ponašanje kod roditelja može izazvati različite emocije i osećanja (bes, ljutnju, zabrinutost).

Deca bi trebalo da se raznovrsno hrane tako da tu raznovrsnost treba posmatrati na nedeljnom, a ne dnevnom nivou. Da bi ste izbelgli neprijatnosti za stolom ono što možete učiniti i izboriti se sa probirljivošću jeste:

1. Poštujte detetove potrebe, ako dete nije gladno onda ga nemojte prisiljavati da jede, niti ga uslovljavati da ako pojede sve da će dobiti nagradu.

2. Važno je dobro rasporediti obroke i tog rasporeda se treba držati svakoga dana.

3. Odbijanje hrane (ukoliko se detetu ne dopada ukus i izgled neke hrane) ne treba dete terati da je jede.

4. Neka vam dete pomaže, neka kaže šta želi da jede, neka sa vama u kupovini bira namirnice.

5. Dajte mu dobar primer ako vi jedete raznovrsnu hranu i vaše dete će slediti vaš primer.

6. Izbacite smetnje, dete treba da sedi i jede za stolom bez spoljnih ometajućih faktora (televizor, telefon i dr).

7. Slatkiš ne treba da bude nagrada za pojeden obrok. U tom slučaju dete će razviti pogrešan odnos prema slatkišima i dezert će doživljavati kao najukusniju hranu.

8. Ne podstičite detetovu probiljivost tako što ćete mu pripremiti novi obrok jer je ono odbilo da jede ono što ste pripremili.