Kićenje jelke - porodična tradicija

Novogodišnji praznici imaju posebnu čar za svako dete, jer je to vreme kada porodica ima određene rituale koji čine jednu porodičnu tradiciju koja za dete ima veliki značaj.

Novogodišnji praznici su i vreme kada je porodica na okupu, provodi vreme zajedno, dočekuju ili odlaze u goste. Svaka porodica ima svoju tradiciju obeležavanja praznika, a prvi znak da nam stiže vreme praznika i darivanja je kićenje novogodišnje jelke.

Praznična euforija je već svuda oko nas, a praznicima se uvek najviše raduju deca. Deca se raduju kićenju jelke, šarenim lampionima i ukrasima, poklonima, kao i Deda Mrazu. Postoje razne legende o tome zašto se kiti jelka. Prema hrišćanskom verovanju: prilikom rođenja mesije ispred pećine stajala su tri drveta bor, jela i kedar. Bor je mesiju darovao šišarkama, kedar mirišljavim iglicama, a jela nije imala čime da ga daruje pa je zaplakala. Tada joj je anđeo darovao zvezdu s neba i otuda i potiče tradicija da se na vrh jelke stavlja zvezda. Postoji još legendi i mitova o ovom ritualu.

Takođe, današnje kićenje jelke se mnogo razlikuje od nekadašnjeg. Nekada su ljudi jelku kitili jabukama, orasima, bbombonam i kolačima. Prvi ukrasi (kakvi se i danas koriste) su izum jednog siromašnog čoveka koji je bio duvač stakla. Pošto nije imao para da jelku ukrasi jestivim plodovima, od stakla je napravio ukrase i okitio jelku kako bi svojoj porodici i deci ulepšao ovaj praznik. Ljudi tog doba su bili oduševljeni ovim izumom i brzo su prihvatili ovaj način ukrašavanja koji je i danas rasprostranjen širom sveta.

Novogodišnja jelka simbolizuje kraj jedne godine i početak nečeg novog. Kićenje jelke treba da bude zaduženje svih ukućana, ali i mesto okupljanja oko nje za vreme praznika. Deci je važno da provode vreme sa porodicom u igri, zabavi i druženju. Na taj način stvaraju se uspomene kojih će se rado sećati i koje će prenositi na svoju decu.