Želim da budem u centru pažnje

Koje dete ne bi volelo da se svet vrti oko njega i da sva pažnja na ovom svetu pripada njemu? Ovakvo ponašanje ne poznaje starosne granice i posledica ovakvog ponašanja je odnos na relaciji roditelji - dete. Mnogi će reći da ne znaju kako je njihovo dete postalo takvo, ne želeći da priznaju da su bili previše popustljivi u vaspitanju. Svakom detetu je potrebna nega i pažnja i to je neosporno, ali roditelji greše kada se taj intenzitet pažnje ne smanjuje proporcionalno uzrastu deteta i kao rezultat dobijemo dete koje misli da se svet vrti samo oko njega i njegovih potreba i da ono mora da bude u centru pažnje.

Karakteristično za decu koja od roditelja očekuju previše pažnje je da vrlo vešto manipulišu. U želji da se sve vrti oko njih skloni su da od uobičajenih situacija naprave dramu kako bi privukli pažnju i izazvali saosećajnost kod roditelja ili bliskih osoba. Onog trenutka kada roditelji prestanu da poštuju dečije želje pojavljuju se nepoželjni oblici ponašanja. Na mlađem uzrastu ovakvo ponašanje se može preduprediti, ali ako se ne spreči, u doba adolescencije može izazvati negativne oblike ponašanja koji se teže mogu korigovati.

Dete željno pažnje je često nametljivo, stalno se meša u razgovor, budi sve u kući, smeta braći i sestrama, nestrpljivo je i želi sve sad i odmah, jer u suprotnom ima izlive besa. Postupak roditelja u ovakvim situacijama je vrlo važan. Ono što treba naglasiti je da postoji nekoliko oblika pažnje koja se može usmeravati na dete: pozitivna - kada detetu pružate pažnju na njegovo dobro ponašanje i obično je ona u vidu poljupca, zagrljaja ili zajedničke igre i negativna - kada dete ima izlive besa jer mu nešto nije po volji, pa se njegovo ponašanje koriguje vikanjem, pretnjama ili ucenom. Takva negativna pažnja roditelja vrlo često ima kontra efekat za produbljivanje nepoželjnih oblika ponašanja deteta. Negativnom pažnjom deca će manipulisati roditeljima na raznorazne načine, izazivajući grižu savesti kod roditelja radi postizanja sopstvenog cilja.

Ovo ne treba da spreči roditelje da svojoj deci pružaju ljubav i pažnju, ali to ne sme preći u previše popustljiv stil vaspitanja. Neophodno je da roditelji izbegnu da detetu pružaju prekomernu pažnju koja je posledica detetovih zahteva, a sa druge strane ne treba da eliminišu detetovu želju za pažnjom u potpunosti.