“Želim da mi kupiš”

Svi roditelji su barem jednom doživeli neprijatnost u prodavnici, jer je njihovo dete želelo neku igračku “sada i odmah”. Često se u takvim situacijama roditelji suočavaju sa napadima besa, bacanjem i plakanjem u prodavnici ispred drugih, nepoznatih ljudi.

Zatečeni ovom situacijom, često roditelji ne znaju kako da odreaguju, pa zbog sramote ispunjavaju dečije hirove ili pribegavaju raznoraznim pretnjama koje nisu nimalo prijatne za posmatrače. Neretko ljudi zatim prokomentarišu situaciju u negativnom konteksu. Dete se tada koristi raznoraznim metodama ubeđivanja kao npr. "tata, kupi mi", "mama, molim te", "ja to stvarno želim", "ti želiš da ja budem tužan/na".

Šta uraditi?

Najpre, nemojte se obazirati na komentare drugih ljudi, nemojte da njihova mišljenja i komentari utiču na vaš stil i metod vaspitanja. Morate se suočiti sa ovakvim situacijama i steći iskustvo kako biste ovakve probleme rešili. Kupovinom igračke samo ćete sebi otežati stvar. Deca su previše mala da bi im novac predstvljao merilo za njihove argumente i želje. Neke igračke koje žele nisu u okviru kućnog budžeta, a i često nisu neophodne.

Treba pronaći način da se objasni detetu zašto to trenutno nije potrebno. Svaki roditelj zna da će dete vrlo brzo zaboraviti igračku i ona će završiti kao gomila drugih koje stalno sređujete. U takvim situacijama dete misli da je ta igračka sve što želi i to mu je najpotrebnija stvar na svetu.

Da biste izbegli ovakve situacije, možete se poslužiti sledećim trikovima:

1. Uposliti dete u kupovini da što pre pronađete sve stvari sa spiska i što pre se vratite kući.
2. Objasniti da se igračke ne mogu kupovati svakoga dana.
3. Ukoliko želi tu igračku, neophodno je da pospremi svoje igračke i nađe novoj mesto.
4. Ukoliko želi da dobije novu, moraće svoje stare da pokoni, ta ideja im se sigurno neće dopasti.